Diverzija: Petar protiv fabrike vode

Nakon skoro četiri godine konstantnog skrivanja informacija i naših manje ili više uspešnih pokušaja da dođemo do istih, krajem prošle godine je konačno otkrivena afera zvana “izgradnja fabrike vode” u Zrenjaninu.

Nažalost, u istom trenu potvrđeno je po ko zna koji put još od Savamale da Srbija nije država u kojoj živi vladavina prava jer smo, umesto istražnih organa i optužnica imali priliku da vidimo čitavu svitu ministara na čelu sa predsednicom Vlade koji pokušavaju da “ispeglaju stvari” i ubede građane da se zapravo ništa loše nije ni dogodilo. Kada su shvatili da prebacivanje krivice nije urodilo plodom (niti ono na nas “žute” koji nisu na vlasti već šest godina i čiji su bivši funkcioneri sadašnji funkcioneri u Srpskoj naprednoj stranci, niti međusobno između grada i javnih preduzeća), jedini izlaz bila je – diverzija. Ali, šta može da sakrije tolikog slona u sobi? Izlaz je bio samo jedan.

Uspešni privatnik čiji posao cveta i koji nema pametnija posla osnovaće udruženje i podneće zahtev da se Zrenjaninu vrati staro ime Petrovgrad, a vlast će ga oberučke podržati. Zapravo, podržaće ga u tolikoj meri da će odmah pokrenuti inicijativu pred Ministarstvom za lokalnu samoupravu i pobrinuće se da svi i odmah saznaju za to. Rezultat? Simuliranje sukoba, raskidanje sa komunističkom prošlošću, vraćanje srpstvu i svojim korenima, (anti)fašistička prošlost ili jednostavno lična preferencija… Još kad se na to doda i ideja da ne bude referenduma jer je jedan već propao, odnosno, želji da o imenu grada ne odluče građani već nekolicina ljudi koja uopšte ne živi u Zrenjaninu, da ne kažem nekA Viša sila… Tema je bezbroj. Petrovgrad za tren oka postaje tema broj jedan, a fabrika vode postaje stara vest.

Ali, avaj, možda jeste trula, ali nije i zaboravljena.

Mi čvrsto stojimo iza stava da je čitava inicijativa za promenu imena grada osmišljena isljučivo iz razloga da se građanima skrene pažnja sa afere u vezi sa izgradnjom fabrike vode i insistiraćemo na tome da ostane u fokusu. Građani moraju da saznaju šta se tačno dešavalo od samog zaključivanja ugovora sa Zilio grupom do danas, čija je odgovornost, ko će da plati, šta i zašto, a očigledno je da je neophodno i da čitava priča dobije i sudski epilog.

Ponavljam, fabrika vode je tema broj jedan, sve dok ne dobije sudski epilog jer se plaća i tek će se plaćati ne samo iz džepova Zrenjaninaca, već i iz džepova građana svih delova Srbije – i Lazara iz Rume, i Dragane iz Novog Sada i Pavla iz Kraljeva… Vlast uporno zaboravlja jednu izuzetno važnu stvar – mi mladi nećemo da živimo u prošlosti i da se svađamo ko je šta radio pre sto godina – hoćemo da živimo danas, i to u pravnoj državi gde je korupcija retka jer svi znaju da je itekako kažnjiva i nećemo stati dok se za to i ne izborimo.

Alisa Kockar
Članica Glavnog odbora Demokratske stranke

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

%d bloggers like this: