Mleko i voda

Pet godina se već svake godine bavimo istom temom.

2013. godine je gospodin Knežević, tadašnji ministar poljoprivrede, najavio promene pravilnika kada je u pitanju ispravnost mleka. Odluka je, navodno, bila doneta na inicijativu proizvođača i prerađivača mleka, a u dogovoru sa institucijama poput BATUT instituta i VMA, a radilo se o pravilniku koji je donešen „nepotrebno i nekritički prepisujući EU propise“. Ideja je bila da se ponovo na snagu stavi stari pravilnik, po kome su dozvoljene čak desetostruko veće koncentracije aflatoksina. Gospodin Knežević je tom prilikom rekao kako je za pet godina objavljen samo jedan rad na srodnu temu i da je autor tvrdio da nema razlika u pojavi bolesti, odnosno, da je po javno zdravlje svejedno da li je granica 0,05 ili 0,5 mikrograma po kilogramu. Izbio je skandal, izvoz je značajno smanjen te godine, a Knežević je smenjen sa mesta ministra u procesu „rekonstrukcije“ Vlade.

2015. godine smo se još jednom bavili ovom temom, kada je Vladina Stručna radna grupa dala predlog da se ovog puta granica pomeri „samo“ petostruko jer „domaći mlekari ne mogu da se prilagode evropskim standardima“. 2017. godine je još jednom izmenjen Pravilnik i granica se od pre dve nedelje nalazi na 0,25 mikrograma po kilogramu.

Demokratska stranka još jednom reaguje povodom ovog pitanja.

Prvi razlog, koji direktno utiče na sve nas, jeste da se mora staviti upozorenje na mleko koje ima povišen nivo aflatoksina. Evropska unija nije proizvoljno osmislila svoje standarde i svaki roditelj treba da zna kada kupuje mleko za sebe i svoju decu da li kupuje ono isto mleko koje bi kupio i roditelj u Nemačkoj. Ili vlast smatra da je za njene građane dovoljno dobro i mleko sa više kancerogenih materija?

Drugi razlog, koji indirektno utiče na sve nas i direktno na naše sugrađane koji žive od prodaje mleka, jeste da država mora nešto da učini, a da to nije ukidanje standarda svake godine. Na kratke staze, to je korišćenje zdravih zaliha od prošle godine (ako uopšte imamo rezerve), a na duge pomoć da se domaći mlekari prilagode evropskim standardima. Ako vlastima i nije jasno šta treba učiniti, sigurni smo da bi im Goran Ješić vrlo rado pojasnio.

Na kraju, ono što nas posebno brine jeste što se baš u ovom trenutku Zrenjanin nalazi u sličnoj situaciji kada je u pitanju voda. Znate, ona pijaća voda što je potekla iz vaših slavina, a u stvari nije? Ona koju upravo, a zapravo već mesecima, ispituju? Ko će da nam garantuje da je bezbedna za piće? Oni što će da nam dostavljaju račune? Knežević? Janjić? Ili će i ona da postane pijaća tako što će se pomeriti granice svega što ne mogu da prečiste?

Alisa Kockar
Portparolka Gradskog odbora
Demokratske stranke u Zrenjaninu

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*