Recept za Farkaždin

Kada je obeležavan Dan grada Zrenjanina imali smo priliku da se podsetimo slavnih momenata prošlosti naših predaka. Nažalost, vremena koja dolaze nisu baš toliko slavna, a i mladi naraštaji se sve češće sećaju svojih predaka kojima je Beč bio glavni grad, onda kada im trebaju dokumenta za izdavanje pasoša neke druge, komšijske države. Ako se ovaj neslavan trend nastavi, za par godina će ostati jako malo nas, čiji su preci živeli ovde za vreme Austo-Ugarske carevine.

To nas naravno ni ne čudi jer danas sve manje posla ima za mlade koji neumorno čekaju na tržištu rada, u isto vreme kada zemlju njihovih dedova vlast gotovo da poklanja na trideset godina, na toliko godina koliko skoro niko u skupštinskoj sali nema radnog staža. U vreme kada se apoteke u naseljenim mestima gase, jedna po jedna, sa izgovorom da nisu rentabilne, da nije isplativo i tome slično. Baš te apoteke su otvarane za vreme toliko kritikovane prethodne vlasti, baš te apoteke u selima znače selima više od mermernih ploča na gradskom trgu. Draga gospodo na vlasti, da li znate kako je živeti u Farkaždinu, selu koje iz godine u godinu ima sve manje i manje stanovnika, gde je sve više praznih kuća, a stanovništvo sve starije? Da li znate da na selima ostaju samo stari koji i nemaju gde da odu, dok mladi odlaze „trbuhom za kruhom“ u potrazi za boljim sutra?

Baš u tom gore pomenutom Farkaždinu je jedna od zatvorenih apoteka – apoteka koja je najviše značila tom starom stanovništvu koje je ostalo na selu. Ako je i bila nerentabilna, zašto menadžment „Apotekarske ustanove grada Zrenjanina“ nije pronašao model da je sačuva, da je učini profitabilnom? Možda nije problem u toj apoteci, već u nestručnom menadžmentu?! Možda je biti direktor apoteke prevelik zalogaj za trenutnog rukovodioca ili se možda za svog radnog veka (ako ga ima) na rukovodećem mestu nije sreo sa takvim problemom. U tom slučaju je možda bolje pribeći nekim drugim rešenjima. Ako Perlez i Čenta mogu da imaju po dve apoteke, i „državnu“ i „privatnu“, kako neka sela ne mogu nijednu? Pa, nije moj Perlez metropola, iako bih ja voleo da jeste. Možda je u tom slučaju bolje napraviti javno-privatno partnerstvo i rešiti problem apoteka, pre svega u selima. Naravno, partnerstvo koje bi bilo transparentno i od koristi za nas, žitelje naseljenih mesta, a ne korisno za nečiji džep.

Apoteke su problem koji se mora sistemski rešiti, a ne ad hok odlukama i iznuđenim rešenjima preko noći! Da bi stanovnici Knićanina, Lukinog Sela i Farkaždina imali život dostojan 21. veka, treba im apoteka. Nas sa sela slabo zanima da li je gradski trg popločan mermerom ili kao što je nekada bio žutom ciglom, nas slabo zanima da li je na Danima piva pevala Ceca ili Bijelo Dugme, mi ne marimo da li na ulaznim tablama piše i Petrovgrad ili ne. Nas zanima šta će biti sa našim apotekama, sa našim školama, kada ćemo i mi dobiti pijaću vodu na česmi a ne na savremenom pojilu, kada će kroz sva sela našega grada proći kanalizacija i plin…

Dok god mi sa sela budemo bili građani drugog reda, do tada niko ne može očekivati da će moja i generacije mlađe od moje ostajati na selu.

Miroslav Kalanj
odbornik

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

%d bloggers like this: