Za ljubav je potrebno dvoje

Poslednjih dana smo u svim medijima i posebno na društvenim mrežama mogli da vidimo stalne pozive državnog vrha upućenim radnicima Fijata da „pokažu ljubav prema Srbiji“ tako što će prekinuti štrajk, a sve u strahu da će italijanski investitor napustiti Srbiju i preseliti se u, recimo, Poljsku. To se sinoć konačno i dogodilo. Jedan od najzvučnijih komentara na ove izjave bio je da je za ljubav potrebno dvoje, a portparolka Alisa Kockar kaže da zrenjaninske demokrate smatraju da je ipak ta takozvana ljubav jednostrana.

Situacija u kojoj se radnici bune zbog malih plata i generalno loših uslova rada „protiv“ stranog investitora koji dobija sve moguće subvencije i ne plaća većinu poreza, a država ih pritiska da prekinu štrajk, optužuje ih da nisu patriote i da će svojim ponašanjem ne samo oterati Fijat nego i sve buduće investitore u Srbiji i samim tim sami snositi odgovornost za lošu ekonomsku situaciju u državi je u najmanju ruku apsurdna. Apsurdna bi bila čak i da je tačna, da problem zapravo nema veze sa dugo obećavanim i nikad realizovanim izvozom automobila od Rusije od Amerike, jer bi svakoj državi na prvom mestu trebalo da budu sopstveni građani.

Zašto je štrajk radnika u Fijatu važan za Zrenjanin?

Prvo, zato što ni uslovi rada u Zrenjaninu nisu bolji nego u ostatku Srbije. Kako su se radnici Fijata pobunili, tako su po celoj Srbiji počeli da se javljaju radnici i Srbiji je „pretilo“ razbuktavanje plamena nezadovoljstva. Negde su, kao u Zrenjaninu, radnici čekali da vide šta će se desiti sa onim najhrabrijim, a negde su vrlo brzo najavili štrajk i dobili traženo povećanje plata, kao što je situacija sa Gorenjem iz Valjeva. Nažalost, čini se da je barem privremeno i još jednom prihvaćen status kvo, ali činjenica je da takva situacija nije održiva: male plate, naporan posao i veliki računi pobrinuće se za to.

Drugo, zato što je Drekselmajer kooperant Fijata i zato što se i njegov sindikat oglasio povodom štrajka u strahu da će aktuelna dešavanja ostaviti posledice i na kooperante.

Treće, zato što je najglasniji i nadležni ministar upravo iz Zrenjanina. Goran Knežević je još jednom pokazao da će za sve probleme kriviti Demokratsku stranku, čiji je bio gradonačelnik i predsednik Gradskog odbora, iako njegova sadašnja stranka ima apsolutnu vlast u državi već pet godina i, što je još važnije, da će između zrenjaninskih radnika i malobrojnih moćnika izabrati ove druge i raditi u njihovom interesu. A radnici… Sami su.

Gradski odbor Demokratske stranke u Zrenjaninu

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

%d bloggers like this: